Dyjtyuk

Артемида (грч. Άρτεμις) је била грчка богиња лова, дивљине, као и господарица и заштитница дивљачи. Она је највероватније била древно божанство које су Грци усвојили као богињу дивљине. Према шведском митологу проф. Мартину Нилсону, Артемида је била најпопуларнија грчка богиња. У класичној традицији била је персонификована са планинама, дрвећем, ловом и плесом, нимфама, децом и младунчадима животињâ. По мишљењу других, не само да је уживала распрострањеност свога култа (нарочито у Аркадији, Криту, Анадолији и Великој Грчкој), него и његову дугу традицију која сеже дубоко у прошлост и представља предмет расправе многих лингвиста, познавалаца линеарног писма Б.

Осим тога, постоје различите теорије у погледу порекла и увођења њеног култа у Грчку. Као првобитна господарица дивљине и примитивног, преаграрног ловачко-сакупљачког друштва, претпоставља се по једној од тих теорија да је њена улога заштитнице дивљачи концептуално током векова постала сродна њеној потоњој доместификованој функцији заштитнице младог људског живота. У светској научној литератури, историчари религије који се слажу с тим често узимају за ту претпоставку доказ постојање једне универзалне праисторијске господарице животињâ из које је касније произашао Артемидин култ, за разлику од оних који указују на њено оригинално крићанско или анадолијско порекло.

...даље...

Константин Јиречек (чеш. Konstantin Josef Jireček; Беч, 24. јул 1854 — Беч, 10. јануар 1918) био је чешки историчар и универзитетски професор. Свој рад је посветио изучавању до тада мало познате прошлости прошлости балканских држава и народа, нарочито Бугара и Срба.

За позив историчара, према породичној традицији Јиречека и Шафарика се определио и спремао још од ране младости. У науку га је увео Ђуро Даничић. Као гимназијалац и студент је објавио низ приказа из књижевности јужнословенских народа. У Прагу је студирао историју, географију и филологију. Докторском дисертацијом „Историја бугарског народа” (1876), је стекао светску славу.

Посебно га је занимало архивско истраживање. Изучавао је и прикупљао изворну грађу у далматинским архивима, нарочито Дубровника, на чије је богатство први скренуо пажњу, као и по Кнежевини Бугарској и Источној Румелији.

У периоду (1879—1884) унапредио је просветну политику у обновљеној Бугарској, обављајући више дужности у Министарству просвете те земље.

На Универзитету у Прагу радио као доцент за географију и историју југоисточне Европе (1878—1879) и као професор опште историје, с особитим обзиром на историју Словена и историју Балкана (1884—1893). На универзитету у Бечу, где је на иницијативу Ватрослава Јагића водио новоформирану катедру за словенску филологију и науку о старинама (1893–1918), између осталих, студенти су ми били познати српски историчари Јован Радонић, Станоје Станојевић и Владимир Ћоровић.

Његово животно дело „Историја Срба”, о политичкој и културној прошлости Срба до 1537, резултат вишедеценијских истраживања, започео је 1901, али због обавеза, болести и преране смрти није успео да заврши и обједини. На основу његових рукописа и архивских исписа, довршили су га и допунили Ватрослав Јагић и Јован Радонић.

...даље...

• 
  26. новембар — Председник Украјине Петро Порошенко потписао је указ којим се уводи ратно стање у земљи након сукоба руских и украјинских бродова код Керчког пролаза.


• 
  17. новембар — Олупина аргентинске подморнице Сан Хуан (на слици), нестале новембра 2017. је пронађена у Јужном Атлантику.


• 
  16. новембар — Међународни комитет за тегове и мере је потврдио нове дефиниције за физичке јединице килограм, ампер, келвин и мол.


• 
  13. новембар — Бивши премијер Републике Македоније Никола Груевски, за којим је расписана потерница због неодазивања на извршење казне затвора, затражио је политички азил у Мађарској.


• 
  6. новембар — На изборима у САД Демократска странка освојила је већину у Представничком дому, док су Републиканци задржали већину у Сенату.


• 
  4. новембар — На референдуму у Новој Каледонији већина грађана изјаснила се против независности од Француске.


• 
  4. новембар — Најмање 17 особа погинуло је у невремену које је погодило Италију и острво Сицилију.

• 
  1507. — Немачки картограф Мартин Валдземилер објавио прву географску карту новог континента, којем је дао назив Америка, по имену Америга Веспучија.


• 
  1768. — Изашло је прво издање енциклопедије „Британика“ (на слици).


• 
  1917. — Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија.


• 
  1921. — Уједињено Краљевство је потписало мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта.


• 
  1941. — У бици за Москву почела је противофанзива Црвене армије против Немаца.


• 
  1957. — Први покушај САД да лансира вештачки сателит је пропао након експлозије ракете Вангард TV3 на лансираној рампи у Кејп Канавералу.


• 
  1989. — Слободан Милошевић на седници Скупштине Србије изабран је за председника Председништва Србије.

• ... да је Дунав друга по величини река у Европи?


• ... да је Краљево претходно носило назив Карановац?


• ... да се сваких 5 секунди једна особа зарази вирусом сиде (на слици)?


• ... да се годишње попије 135 милиона кубика кафе и да је међу течностима на светском тржишту кафа на другом месту, одмах иза нафте?


• ... да су осушене банане четири пута хранљивије од свежих?


• ... да се за новогодишње празнике у Јапану размени око четири и по милијарде честитки?
  
  

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају добровољци уз помоћ викисофтвера.

Википедијине чланке заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати правила и смернице које је усвојила заједница.

До сада су на Википедији на српском језику 233.992 корисника отворила налог, а од тога су 962 активна. Сви уредници Википедијиних чланака су волонтери, који удружују своје напоре и доприносе у оквиру различитих тематских целина.

Википедијом руководи Задужбина Викимедија, непрофитна организација која руководи и низом других пројеката:

	Остава Слободно складиште медија		Медијавики Развој вики софтвера		Метавики Координација Викимедијиних пројеката
	Викикњиге Слободни уџбеници и приручници		Википодаци Слободна база знања		Викивести Слободне вести
	Викицитат Слободни цитати		Викизворник Слободна библиотека		Викиврсте Директоријум врста
	Викиверзитет Слободни материјали и активности за учење		Викиводич Слободни водич за путовања		Викиречник Слободни речник